O Aroniji

ARONIJA (Aronia Melanocarpa)

Aronija spada u porodicu ruža (Rosacea). Postoji nekoliko naziva za Aronia melanocarpu (Crnoplodnu Aroniju) kao npr.:

  • Aronia nigra,

  • Sorbus melanocarpa,

  • Pyrus melanocarpa i

  • Mespilus arbutifolia var. melanocarpa.

Aronija potiče sa istoka Severne Amerike, gde se uz Aroniu melanocarpu (crnoplodnu aroniju) još može naći i Aronia arbutifolia (Crvenolisna Aronia). Stanište ove dve vrste uglavnom su kisela i vlažna tla sa 1000 – 1200 mm padavina po godini. Iako je Aronija poreklom sa američkog kontinenta, prava vrednost ove biljke prepoznata je u istočnoj Evropi.

U prirodi, Aronija je listopadni grm, visine 2-3 m i 2,5 m širine. Jedna od glavnih prepoznatljivosti Aronije su prelepi beli cvetovi koji se nalaze na kiticama. Tek nakon razvoja listova, krajem aprila, pokazuju se prvi cvetovi. Pojedinačni cvetovi su bele boje, široki 12 mm i skupljeni u grozdove. Grozdovi se najčešće sastoje od 10 do 15, a na vrhovima mladica i od 30 cvetova. Cvatnja traje oko 10 dana, pri čemu svaki cvet pojedinačno cveta samo 5 dana. Cvetove oprašuju uglavnom pčele, ali je moguće i oprašivanje vetrom. Aronija je samooplodna biljka.

Mraz gotovo uopšte ne može naškoditi stabljici i cvetu aronije. Cvet je otporan na niske prolećne temperature, dok sama biljka podnosi temperature i do -30°C.

U klimatskim području Srbije cveta krajem aprila. Listovi su ovalni, nazubljene ivice, u vegetaciji su tamnozelene boje, dok u jesen dobijaju dekorativnu žarko crvenu boju.

Okrugli, ljubičasto-crveni plodovi se pojavljuju u velikom broju. Reč je o sitnim jabučastim plodovima, vrlo sličnima mušmuli. Promer jednoga ploda iznosi 6–13,5 mm, a težina 1,0 – 1,5 g. Plodovi su u početku prekriveni beličastim slojem. Plodovi dozrevaju krajem jula i početkom avgusta. Meso ploda ima intenzivnu crvenu boju i slatku do kiselkastu i trpku aromu koja podseća na borovnice. U plodovima nema koštica, a semenke su sitne. Budući da svi plodovi najčešće dozrevaju u isto vreme, potrebna je samo jedna berba. Berba može biti ručna ili mašinska (kombajn za berbu Aronije). Nakon berbe plodovi se moraju što je moguće pre preraditi, a kratkoročno se mogu uskladištiti u plastičnim gajbama za voće. Ako se plodovi ne prerađuju odmah posle berbe, mogu se naglo zamrznuti i uskladištiti. Kod običnog uskladištenja pri 15–25°C i 80% relativne vlažnosti vazduha zreli plodovi mogu se održati dve nedelje.

Iskoristivost ploda Aronije za proizvodnju soka je visokih 75–80%, što se može i povećati za 6 %, ako plodovi pre ceđenja odleže neko vreme na -5°C. Prerađivačka industrija veoma ceni sok Aronije kao prirodno sredstvo za bojenje, budući da je tamnocrvena i crna boja vidljiva i nakon stostrukog razređenja. S druge strane, sokom Aronije može se popraviti ukus i boja drugih sokova. Osim čistog soka, proizvodi Aronie u tekućem stanju su još i mešani sok, nektar, koncentrat, sirup i osvežavajuća pića. Takođe, sve se više prepoznaje vrednost Aronije za punjenje karamela, čokoladnih bombona, za proizvodnju kandiranog voća i sladoleda.

Može se koristiti i kao čaj od Aronie ili voćni čajevi u kombinaciji sa svim vrstama voća.

Od Aronije se uglavnom mogu pravi džemovi, pekmezi i kompoti, ali se ona može i sušiti. Osim toga, od Aronie se može praviti i marmelada, žele i kandirano voće. Plodovi Aronie se nakon odmrzavanja gotovo uopšte ne razlikuju od svežih, ni po boji, ni po čvrstoći.

Od Aronije se mogu proizvoditi, likeri i jogurti, te visokokvalitetno crveno desertno vino. U kuhinji se koriste pasirane Aronije za spravljanje voćnog umaka za jela od divljači. Osim toga, Aronia se može konzervirati i alkoholom.

Корпа